Nošeni plug visi u celosti na trotočkoj vezi traktora, dakle traktor nosi svu njegovu masu i preko hidraulike ga diže na kraju parcele. Polunošeni plug se prednjim delom kači na traktor, a zadnji deo se oslanja na sopstveni točak, pa se teret deli. Zbog toga polunošena izvedba može biti znatno duža i teža, sa mnogo više plužnih tela, dok nošena ostaje kompaktna i lakša za manevrisanje.
Nošena izvedba je pravi izbor za mala i srednja gazdinstva, do stotinak hektara, i za parcele nepravilnog oblika. Kraća je, pa se lakše okreće na uskoj uvratini i lakše prolazi kroz kapiju i seoski put. Traži manje mesta u dvorištu i jeftinija je za nabavku. Radi sa traktorima od osamdeset do trista konjskih snaga, što pokriva ono što većina naših gazdinstava ima. Kod nje se ceo teret prenosi na zadnju osovinu traktora, pa se pazi na nosivost hidraulike i na opterećenje prednje osovine.
Polunošena izvedba dolazi u obzir kada gazdinstvo pređe dvesta hektara i kada traktor ima preko dvesta osamdeset konjskih snaga. Sa šest do trinaest tela zahvat ide do šest metara, pa se hektar završava u znatno manje prohoda. Zadnji točak sa širokom gumom prima deo mase, čime se smanjuje pritisak na zemljište i dobija sigurnija vožnja po putu. Okretanje na uvratini izvodi se pod uglom od devedeset stepeni, tako da manevar ne oduzima onoliko koliko dužina mašine nagoveštava.
Kod polunošenih plugova postoji izbor koji nošeni nemaju, a to je rad u brazdi ili van brazde. Kod rada u brazdi desni točkovi traktora idu po dnu brazde, što je uobičajen način rada. Kod rada van brazde svi točkovi ostaju na neuzoranoj strani, pa se guma ne kreće po rastresitoj zemlji i vuča je ujednačenija. Rad van brazde traži traktor sa spoljnim razmakom točkova do četiri metra i najviše se isplati kod širokih guma i teških mašina, jer se izbegava gnječenje dna brazde.
Nošeni plug je jeftiniji za nabavku, jednostavniji za održavanje i traži slabiji traktor, ali sa njim po hektaru provedete više vremena i goriva. Polunošeni je skuplji i traži jak traktor, ali na velikim površinama brzo vrati razliku kroz uštedu vremena u sezoni. Prelomna tačka se obično nalazi negde oko dvesta hektara oranja godišnje, mada tu ulazi i to da li radite uslužno za druge i koliko je kratak rok za setvu u vašem kraju.
Uzmite papir i saberite koliko hektara zaista uzorete u jednoj godini, uključujući i tuđe njive ako radite uslugu. Zatim pogledajte snagu traktora i nosivost zadnje hidraulike, jer to postavlja gornju granicu za nošenu izvedbu. Na kraju razmislite o obliku parcela, jer duga mašina na kratkim njivama gubi ono što dobija zahvatom. Javite nam te podatke pa ćemo vam reći koja izvedba iz LEROX programa odgovara vašem gazdinstvu i koje podešenje zahvata da uzmete.
KONTAKT
Pošaljite poruku, odgovaramo u roku od dvadeset četiri sata.
Recite nam kakvo zemljište obrađujete i koji traktor imate, pa ćemo naći mašinu koja vam odgovara.
